Sinoć sam naišla na vest iz Kine. Dva vozila pregazila su devojčicu u nekoj uskoj ulici, a čak 18 vozila je videvši je na putu zaobišlo. Tek 19-a osoba koja je tuda prošla se zaustavila da joj pomogne. Sve su snimile sigurnosne kamere. Okačen je i snimak, ali nisam imala snage da ga pogledam. Devojčica, čije ime znači Mala Radost, živi na aparatima. Svet je zgranut.

“Kako vidimo ljude oko sebe?“ može se prevesti u “Da li vidimo ljude oko sebe?“ Kakvo postaje ovo mesto na kom imamo privilegiju da živimo…? Bez namere da zvučim previše pesimistično, patetično, ponekad imam utisak da su tom istom svetu neki pojmovi bajkoviti, humanost, ljudskost, poštovanje, empatija… deluju kao neke drevne vrline. Kao da nisu više u modi. U modi su rijaliti programi, skandali, izrugivanje, podsmeh, sveopšti cinizam. Ili naprosto ignoracija. Mnogo je benignijih primera od ove strašne tragedije, a opet oni doprinose istom stanju.

Kakvi su naši svakodnevni odnosi? Koliko o njima razmišljamo, koliko iz analiziramo…? Da li previše lako i brzo optužimo, otpišemo nekoga, prosto zato što je drugačiji. Od nas, od onoga na šta smo navikli.

Nastavite sa čitanjem