Tag Archive: emocionalna inteligencija


Strpljen – spašen…?

Tumarate netom u potrazi za zanimacijom i zabavom, ćaskate na Fejsu, dangubite na Tjubu, a  čeka vas zaostali posao, gomila lekcija? Još samo par minuta? Evo podužeg odgovora i jednog objašnjenja zašto da se odmah nakon čitanja ovog posta bacite na učenje/rad. Stanford marshmallow experiment je čuveni eksperiment izveden još 1972. godine na Univerzitetu Stenford u Kaliforniji, a pod vođstvom psihologa Voltera Mišela. U pitanju je bila studija koja je proučavala pojam “odloženog zadovoljstva“Nastavite sa čitanjem

O inteligenciji

Inteligencija (lat. intellegere – razumevanje, shvatanje odnosa) jedna je od  kognitivnih funkcija koja privlači mnogo pažnje. Znatno više nego bilo koja druga. Većinu ljudi zanima koliko IQ jedinica imaju u posedu. Društveno je vrlo poželjna. Čak i precenjena. Možete  nekoga i čuti kako se žali na slabo pamćenje, ali retko će se neko žaliti na nedostatak inteligencije. Ponekad ljudi kažu “glupo sam se osećao“ ili “ispao sam glup“. Glupost naravno nije osećanje, i ljudi mešaju ta dva pojma. Zapravo žele da kažu da ih je bilo sramota ili da su u nečemu pogrešili, pa im je bilo neprijatno. Inteligencija jeste važna, ali još je važnije koje su crte ličnosti koje se sa inteligencijom kombinuju. Neki od najvećih ubica i zločinaca su bili geniji, što svakako zdravorazumski nije za divljenje.

Nastavite sa čitanjem

O empatiji…

Sinoć sam naišla na vest iz Kine. Dva vozila pregazila su devojčicu u nekoj uskoj ulici, a čak 18 vozila je videvši je na putu zaobišlo. Tek 19-a osoba koja je tuda prošla se zaustavila da joj pomogne. Sve su snimile sigurnosne kamere. Okačen je i snimak, ali nisam imala snage da ga pogledam. Devojčica, čije ime znači Mala Radost, živi na aparatima. Svet je zgranut.

“Kako vidimo ljude oko sebe?“ može se prevesti u “Da li vidimo ljude oko sebe?“ Kakvo postaje ovo mesto na kom imamo privilegiju da živimo…? Bez namere da zvučim previše pesimistično, patetično, ponekad imam utisak da su tom istom svetu neki pojmovi bajkoviti, humanost, ljudskost, poštovanje, empatija… deluju kao neke drevne vrline. Kao da nisu više u modi. U modi su rijaliti programi, skandali, izrugivanje, podsmeh, sveopšti cinizam. Ili naprosto ignoracija. Mnogo je benignijih primera od ove strašne tragedije, a opet oni doprinose istom stanju.

Kakvi su naši svakodnevni odnosi? Koliko o njima razmišljamo, koliko iz analiziramo…? Da li previše lako i brzo optužimo, otpišemo nekoga, prosto zato što je drugačiji. Od nas, od onoga na šta smo navikli.

Nastavite sa čitanjem