Zanimljiv eksperiment o tome zašto stvari uporno radimo na isti način, iako postoji bolji drugi, i zašto se retko zapitamo što to uopšte činimo. Zato što to čine i većina drugih? Socijalno poželjno ponašanje je ono ponašanje koje ispoljavamo, a koje nije autentično naše, već je sredstvo da nas drugi prihvate. Ponekad svi to koristimo, jer jesmo socijalna bića. Nasmejaćemo se vicu, i kada nije posebno smešan. Bićemo ljubazni sa mušterijom, iako nam nije do toga. Bićemo saradljiviji, pristupačniji i ambiciozniji na razgovoru za posao, nego što smo spremni inače da budemo. Gde je granica, šta ako preteramo? Da li je prosečno, uobičajeno uvek nužno i normalno? Da li uvek treba da postupamo kao i većina drugih? Povremeno je mudro biti crna ovca. Sa razvijenom svešću. Ovčice, probudi se!