Archive for novembar, 2011


U istoriji razvojne psihologije jedno od najistaknutijih mesta zauzima svakako Žan Pijaže. Svojom teorijom o razvoju dečjeg mišljenja privukao je mnogo pažnje, već prvom knjigom “Govor i mišljenje deteta“ (1923) u kojoj predstavlja novu metologiju istraživanja ovog polja, kao i svoju koncepciju kognitivnog razvoja. Pijaže smatra da se razvoj dečijeg mišljenja odvija kroz faze koje su uzrasno određene i nepromenljivog rasporeda. Postoje individualne razlike u pogledu ulaska u određenu fazu, ali generalno postoje uzrasne granice koje su ponekad i indikatori zaostajanja ili posebnog napredovanja. Faze razvoja dečijeg mišljenja su:

  1. Senzomotorna inteligencija (od rođenja do kraja 2. godine)
  2. Preoperacionalni stadijum (od 2. do 7.)
  3. Stadijum konkretnih operacija (od 7. do 11.)
  4. Stadijum formalnih operacija (od 11. do 16. godine)

U 16. godini, po Pijažeu, razvoj dečjeg mišljenja se završava, ne i razvoj inteligencije i napredovanje, već se misli na kvalitativne promene mišljenja. Po ovoj teoriji, tada se dostiže najviši stupanj u razvoju mišljenja, a to je sposobnost da se apstraktno misli i kognitivno operiše samo na nivou ideja.

Ovom ću se prilikom zadržati samo na drugom stadijumu, po meni, najzabavnijem i najimpresivnijem.

Nastavite sa čitanjem

Memento – Sećaj se

Volim da na časovima kao ilustraciju koristim film. Nekada, kada za to postoji mogućnost, donesem poneki insert i prikažem, to je naravno efektnije. Ponekad samo dam preporuku za gledanje, ili za domaći zadatak. Kategorija “Psihologija na filmu“ će upravo tome služiti, kao mali podsetnik, ilustrator tema i pojmova koje pominjemo ili obrađujemo na času.

I evo prve – Memento

Nastavite sa čitanjem

Obavezni podsetnik

svaki komentar je suvišan…

Monkey do what monkey see

Zanimljiv eksperiment o tome zašto stvari uporno radimo na isti način, iako postoji bolji drugi, i zašto se retko zapitamo što to uopšte činimo. Zato što to čine i većina drugih? Socijalno poželjno ponašanje je ono ponašanje koje ispoljavamo, a koje nije autentično naše, već je sredstvo da nas drugi prihvate. Ponekad svi to koristimo, jer jesmo socijalna bića. Nastavite sa čitanjem