S. je jutros mrzelo da ustane iz kreveta. Razvlačio se više od pola sata, prekidao i odlagao alarm na mobilnom. Onda je budan ležao. I gledao ni u šta. “Još jedan dan bez strukture“ – pomislio je. Danima mu već ne pada ništa korisno na pamet. Ima neke ideje, ali nekako ne i dovoljno energije da bi ih sproveo. Probazaće po netu, posle uključiti tv. Možda prošeta kasnije popodne. Mogao bi možda nešto i da skuva sebi… ali brzo odustaje od te ideje. Uveče će pustiti valjda neki pristojan film na nekom od kanala.

Odakle dolazi motivacija? I kuda vodi? Možda svi imamo poneki ovakav dan kao S. Ali šta ako počnu da se gomilaju? Uljuljkamo se u jednostavnost, prosečnost, vučemo ćebence za sobom, bez trunke napora, premeštamo se s jednog sigurnog mesta na drugo. I životarimo. Nastavite sa čitanjem