Latest Entries »

Strpljen – spašen…?

Tumarate netom u potrazi za zanimacijom i zabavom, ćaskate na Fejsu, dangubite na Tjubu, a  čeka vas zaostali posao, gomila lekcija? Još samo par minuta? Evo podužeg odgovora i jednog objašnjenja zašto da se odmah nakon čitanja ovog posta bacite na učenje/rad. Stanford marshmallow experiment je čuveni eksperiment izveden još 1972. godine na Univerzitetu Stenford u Kaliforniji, a pod vođstvom psihologa Voltera Mišela. U pitanju je bila studija koja je proučavala pojam “odloženog zadovoljstva“View full article »

Advertisements

O inteligenciji

Inteligencija (lat. intellegere – razumevanje, shvatanje odnosa) jedna je od  kognitivnih funkcija koja privlači mnogo pažnje. Znatno više nego bilo koja druga. Većinu ljudi zanima koliko IQ jedinica imaju u posedu. Društveno je vrlo poželjna. Čak i precenjena. Možete  nekoga i čuti kako se žali na slabo pamćenje, ali retko će se neko žaliti na nedostatak inteligencije. Ponekad ljudi kažu “glupo sam se osećao“ ili “ispao sam glup“. Glupost naravno nije osećanje, i ljudi mešaju ta dva pojma. Zapravo žele da kažu da ih je bilo sramota ili da su u nečemu pogrešili, pa im je bilo neprijatno. Inteligencija jeste važna, ali još je važnije koje su crte ličnosti koje se sa inteligencijom kombinuju. Neki od najvećih ubica i zločinaca su bili geniji, što svakako zdravorazumski nije za divljenje.

View full article »

U istoriji razvojne psihologije jedno od najistaknutijih mesta zauzima svakako Žan Pijaže. Svojom teorijom o razvoju dečjeg mišljenja privukao je mnogo pažnje, već prvom knjigom “Govor i mišljenje deteta“ (1923) u kojoj predstavlja novu metologiju istraživanja ovog polja, kao i svoju koncepciju kognitivnog razvoja. Pijaže smatra da se razvoj dečijeg mišljenja odvija kroz faze koje su uzrasno određene i nepromenljivog rasporeda. Postoje individualne razlike u pogledu ulaska u određenu fazu, ali generalno postoje uzrasne granice koje su ponekad i indikatori zaostajanja ili posebnog napredovanja. Faze razvoja dečijeg mišljenja su:

  1. Senzomotorna inteligencija (od rođenja do kraja 2. godine)
  2. Preoperacionalni stadijum (od 2. do 7.)
  3. Stadijum konkretnih operacija (od 7. do 11.)
  4. Stadijum formalnih operacija (od 11. do 16. godine)

U 16. godini, po Pijažeu, razvoj dečjeg mišljenja se završava, ne i razvoj inteligencije i napredovanje, već se misli na kvalitativne promene mišljenja. Po ovoj teoriji, tada se dostiže najviši stupanj u razvoju mišljenja, a to je sposobnost da se apstraktno misli i kognitivno operiše samo na nivou ideja.

Ovom ću se prilikom zadržati samo na drugom stadijumu, po meni, najzabavnijem i najimpresivnijem.

View full article »

Memento – Sećaj se

Volim da na časovima kao ilustraciju koristim film. Nekada, kada za to postoji mogućnost, donesem poneki insert i prikažem, to je naravno efektnije. Ponekad samo dam preporuku za gledanje, ili za domaći zadatak. Kategorija “Psihologija na filmu“ će upravo tome služiti, kao mali podsetnik, ilustrator tema i pojmova koje pominjemo ili obrađujemo na času.

I evo prve – Memento

View full article »

Obavezni podsetnik

svaki komentar je suvišan…

Monkey do what monkey see

Zanimljiv eksperiment o tome zašto stvari uporno radimo na isti način, iako postoji bolji drugi, i zašto se retko zapitamo što to uopšte činimo. Zato što to čine i većina drugih? Socijalno poželjno ponašanje je ono ponašanje koje ispoljavamo, a koje nije autentično naše, već je sredstvo da nas drugi prihvate. Ponekad svi to koristimo, jer jesmo socijalna bića. View full article »

Pokreni se, promeni se

S. je jutros mrzelo da ustane iz kreveta. Razvlačio se više od pola sata, prekidao i odlagao alarm na mobilnom. Onda je budan ležao. I gledao ni u šta. “Još jedan dan bez strukture“ – pomislio je. Danima mu već ne pada ništa korisno na pamet. Ima neke ideje, ali nekako ne i dovoljno energije da bi ih sproveo. Probazaće po netu, posle uključiti tv. Možda prošeta kasnije popodne. Mogao bi možda nešto i da skuva sebi… ali brzo odustaje od te ideje. Uveče će pustiti valjda neki pristojan film na nekom od kanala.

Odakle dolazi motivacija? I kuda vodi? Možda svi imamo poneki ovakav dan kao S. Ali šta ako počnu da se gomilaju? Uljuljkamo se u jednostavnost, prosečnost, vučemo ćebence za sobom, bez trunke napora, premeštamo se s jednog sigurnog mesta na drugo. I životarimo. View full article »

jedna od onih slika…

… koja vredi hiljadu reči.

O empatiji…

Sinoć sam naišla na vest iz Kine. Dva vozila pregazila su devojčicu u nekoj uskoj ulici, a čak 18 vozila je videvši je na putu zaobišlo. Tek 19-a osoba koja je tuda prošla se zaustavila da joj pomogne. Sve su snimile sigurnosne kamere. Okačen je i snimak, ali nisam imala snage da ga pogledam. Devojčica, čije ime znači Mala Radost, živi na aparatima. Svet je zgranut.

“Kako vidimo ljude oko sebe?“ može se prevesti u “Da li vidimo ljude oko sebe?“ Kakvo postaje ovo mesto na kom imamo privilegiju da živimo…? Bez namere da zvučim previše pesimistično, patetično, ponekad imam utisak da su tom istom svetu neki pojmovi bajkoviti, humanost, ljudskost, poštovanje, empatija… deluju kao neke drevne vrline. Kao da nisu više u modi. U modi su rijaliti programi, skandali, izrugivanje, podsmeh, sveopšti cinizam. Ili naprosto ignoracija. Mnogo je benignijih primera od ove strašne tragedije, a opet oni doprinose istom stanju.

Kakvi su naši svakodnevni odnosi? Koliko o njima razmišljamo, koliko iz analiziramo…? Da li previše lako i brzo optužimo, otpišemo nekoga, prosto zato što je drugačiji. Od nas, od onoga na šta smo navikli.

View full article »

Maturski rad

Ovaj članak ima za cilj da bar malo olakša posao pisanja maturskog rada učenicima i mentorima. Maturski rad je u većini slučajeva prvi ozbiljniji rad sa čijom se izradom učenici sreću, što je na većini fakulteta nešto što se podrazumeva. Stoga je važno da se postave dobre osnove kako bi se pisanje budućih ozbiljnijih stručnih, naučnih i istraživačkih radova maksimalno olakšalo, makar sa ove formalne strane.

Maturski rad je stručni rad koji učenik četvorogodišnjeg srednjeg obrazovanja izrađuje na izabranu temu uz pomoć nastavnika – mentora. Ukoliko učenik završava trogodišnje obrazovanje on izrađuje završni rad. Svaki učenik ima svog mentora koji ga vodi i usmerava kroz izradu rada. View full article »